"Karta i teritorija" jeste prostorna i društvena slika savremene Francuske koju Uelbek opisuje u svakom svom romanu – kao dekadentno društvo koje samo što nije ispustilo dušu. On ovde otvara vrata sveta umetnosti. Ono što se tu zatiče jeste odsustvo prave inspiracije, ishinjena dekonstrukcija, pervertirana dekadencija, menadžment umetnosti koji guši samu umetnost, tržište umetnina koje je eufemizam za pranje novca.

Karijera Džeda Martena dobija vrtoglavi uzlet kada se on pročuje i proslavi kao autor umetničkih fotografija na temu „Mišelinovih“ auto-karti. Slikarski ciklus posvećen tehničkim aparatima savremene civilizacije svrstava ga u red najplaćenijih svetskih umetnika, a portret jednog od najznačajnijih i najkontroverznijih pisaca današnjice, Uelbeka, biće predmet skandala i kriminalističkih radnji. Taj portret, međutim, i samo poznanstvo sa pisem Uelbekom, za Džeda Martena značiće mnogo više. Biće to put za pronalaženje smisla i identiteta... Doduše samo put, ne nužno i pronalazak.

Ovaj roman je, pre svega, autoportret Mišela Uelbeka pisca, umetnika, čoveka, usamljenika koji više ništa ne očekuje od društva. Osim romanesknog lika Uelbeka, autor Uelbek će se inkarnirati i u drugim junacima koji su postali avatari kao i on sam. Uelbek u ovom romanu oslikava svet osuđen na propast, darujući nam suludi i pedantni inventar stvari koje ga sačinjavaju u trenutku njegovog poslednjeg titraja.